Zdravlje

Zašto voda predstavlja tako važnu životnu namirnicu, odnosno zašto je od presudnog značaja za život?

Voda je za nas najvažnija životna namirnica, odlučujuće važna za život. Retko koji od sastavnih delova naše ishrane se tako redovno i često kontroliše kao što je to slučaj kod vode za piće kojom se snabdevamo iz javne vodovodne mreže. Zahvaljujući visokom stepenu zahtevnosti profila wellwasser®, kvalitet vode iz javnog vodovoda se poboljšava, oplemenjuje, čime se garantuje njen najbolji mogući kvalitet.

Voda omogućava bezbrojne životno važne funkcije u našem organizmu, pa je upravo zbog toga unošenje dovoljne količine vode neophodno. Činjenica je da organizam odraslog čoveka sadrži oko 65% vode, pri čemu procenat vode u krvi iznosi oko 45%. U ćelijama našeg organizma se nalazi oko 70% ukupne količine vode u organizmu, a 30% se nalazi izvan ćelija. Voda poseduje idealne osobine pa zato i sve hemijske reakcije odnosno procesi koji se odvijaju u našem organizmu zavise od sadržine vode u njemu.

• Voda kao rastvarač: Sve tečnosti u našem organizmu se sastoje 90% od vode. U njima se nalaze rastvorene kako hranljive, tako i za metabolizam neophodne materije, koje se u procesu metabolizma odstranjuju „vodenim putem“ (mokrenjem). Da bi organizam što brže nadoknadio izgubljene prirodne mineralne materije, voda treba da se pije na vreme.
• Voda kao transporter: Voda omogućava transport raznoraznih rastvorenih materija sa jednog mesta u našem organizmu na drugo, preko krvi i limfe. Pritom voda ima transportnu ulogu, jer transpotuje hranljive materije i kiseonik putem krvotoka do ćelija. Voda se iz organizma izlučuje preko bubrega.
• Voda kao rashladno sredstvo: Pošto voda provodi toplotu bolje nego vazduh, ona služi za regulisanje temperature u našem organizmu s ciljem da održi njegovu konstantnu temperaturu između 36 i 37 stepeni Celzijusa. To je posebno važno za vreme velikih vrućina i fizičkog napora. Ukoliko je telesna temperatura povišena usled telesnog napora ili bolesti, organizam koristi svoj „vodeni sistem za hlađenje“. Znojenjem se voda izlučuje preko glavnih pora na koži i tako doprinosi brzom odvodu toplote.
• Voda kao partner za razne reakcije: U telesnim ćelijama se neprekidno odvijaju životno važne hemijske reakcije (procesi) uz učešće vode, a koje bez vode ne bi bile moguće.
• Voda kao „građevinski materijal“: Pored minerala od kojih se uglavnom sastoje neki organi kao na primer kosti i zubi, ili kao što su belančevine glavni sastavni delovi mišića, voda je najvažniji sastavni deo odnosno „građevinski materijal“ našeg čitavog organizma. Sadržaj vode u telu opada sa starenjem. Kod novorođenčadi, na primer, sadržaj vode u organizmu iznosi 75 do 80 procenata, kod odraslih muškaraca normalne telesne težine oko 60 procenata, a kod odraslih žena normalne telesne težine 50 do 55 procenata.
• Voda kao sredstvo za neutralizaciju: Naš organizam je ponekad sklon povišenju kiselosti u organizmu do čega može da dođe zbog nekih ekstremnih situacija kao što su stres, preterani napor, nepravilna ishrana i slično. Ako se u takvim slučajevima unese dovoljna količina vode u organizam, materije koje dovode do kiselosti u organizmu se „razblažuju“ i na taj način se kiselost u organizmu neutrališe.
• Napomena:
  Prilikom bavljenja sportom čovek se intenzivno znoji! To je, naravno, jako dobro, jer se znojenjem reguliše temperatura tela i na taj način štiti organizam od toplotnog udara.
  
  Uslov za optimalno regulisanje temperature u organizmu je izjednačavanje gubitka vode još za vreme trajanja telesnog napora! U zavisnosti od stepena opterećenja organizma prilikom sportskih aktivnosti, a takođe i u zavisnosti od klimatskih uslova sredine, u vidu znoja i disanjem može dodatno da se izgubi preko 2 litra vode na čas. Ovu izgubljenu tečnost organizam nadoknađuje iz krvi i iz drugih tkiva, a rezultat toga je da dolazi do „zgušnjavanja“ krvi. U medicini se to naziva dehidracija (nedostatak vode). Krv tada teče sporije, a srce mora da pumpa protiv većeg otpora, što prouzrokuje veću potrošnju kiseonika, a time i slabije snabdevanje mišićnih ćelija kiseonikom i hranljivim materijama. Znojenjem se može izgubiti do 5 grama kuhinjske soli na čas, tako da može da dođe do grčeva u mišičima ili njihovog istezanja.
  
  
  Posledice nedostatka vode mogu da budu sledeće:
  • Kod gubitka 1 l vode:
  povišenje osnovne telesne temperature (na 1 l gubitka vode do 0,5 °C) žeđ, umor, slabost, mučnina
  • Kod gubitka 5 l vode:
  nesvestica, glavobolja, gušenje, iznemoglost
  • Kod gubitka 8 l vode:
  grčevi, gubljenje svesti
  
  
  Kao pravo sredstvo za gašenje žeđi za sportiste, osim vode, odnosno vode wellwasser®, posebno su pogodni kokteli koji se prave mešanjem vode wellwasser® i voćnog soka (sadržaj soka 10 do 20 %). Osim toga pogodni su biljni i voćni čajevi, kao i razređeni sokovi od povrća. Opšte pravilo koje važi za sportiste je da bi svakih dvadeset minuta trebalo uneti u organizam najmanje 100 do 200 ml tečnosti.